Mušmulu (Mespilus germanica) su opisali Grci pre više od
2000 godina. Botanički, ona se nalazi između kruške i gloga. U Evropi se gaji
milenijumima, posebno u Francuskoj, a bila je veoma popularna u srednjem veku.
Smatra se da je poreklom iz Azije, ili predela oko Kaspijskog mora. U našim
krajevima se nekada bila vrlo korištena, a onda je skoro potpuno zaboravljena. U
lekovite svrhe koristi se list, cvet i plod.
Tek
ubrane mušmule su tvrde i opore, pa bi ih trebalo ostaviti nekoliko nedelja da
sazru. Nezreli plod mušmule steže sluzokožu, pa je kao takav dobar za
zaustavljanje krvarenja desni i za sprečavanje pojave afti i herpesa u i na
ustima.Odličan su eliksir, jer obiljem antioksidanata u svom sastavu
organizam brane od slobodnih radikala i usporavaju starenje. Stručnjaci ih
preporučuju kao obaveznu namirnicu na meniju žena koje ulaze u menopauzu, kao i
pripadnika jačeg pola koji imaju problema s prostatom. Naročito je dobra u
lečenju anemije, jer sadrži znatnu količinu gvožđa. Pored lekovitih svojstava,
mušmule poseduju i osobine moćnog afrodizijaka. Rešavaju problem impotencije!Od
mušmula se spravljaju ukusne voćne marmelade, sokovi i čajevi.
Čaj od ploda mušmule
Sprema se tako što se supena kašika
usitnjenih svežih mušmula prelije sa 2 dl vruđe vode. Tokom dana se pije dve
šolje dnevno,a usna duplja se ispira nekoliko puta tokom dana.
Čaj od lista mušmule
List mušmule je bogat taninom, pa
se koristi za spravljanje čaja protiv dijareje i crevnih bolesti.Usitnjen list
se prelije sa 2 dl vrele vode,ostavi da odstoji 5 minuta,a zatim se pije u
malim gutljajima.
Нема коментара:
Постави коментар