Kopriva

Kopriva (Urtica dioica L. - Urticaceae) je samonikla biljka koja raste na zapuštenim mestima kao korov. Listovi i peteljke su pokriveni žarnicama, i zbog toga ih je jako neugodno dodirnuti, jer izliju oštar sok na kožu. Kopriva se od davnina koristi kao hrana i lijek. Još su je stari Egipčani uzgajali i koristili kao povrće, a udoba Grka koristila se kao svježa biljka za masažu protivreumatskih bolova.  Poznata je narodna izreka "Neće grom u koprive", a germanskoj mitologiji kopriva je simbol "boga" munja.

Delotvorno olakšava reumatične tegobe (antiflogistik) što se verojatno temelji na sprečavanju nastanka prostaglandina. Bitno se umanjuje bol, kako pri kretanju tako i u mirovanju. Urtikacija, peckanje tela koprivom kako bi se potaknuo krvotok i umanjili reumatski bolovi, stari je ruski običaj.

Zbog gvoždja primjenjuje se kod malokrvnih osoba jer utječe na stvaranje većeg broja crvenih krvnih zrnaca. Zaustavlja i krvarenja pa se primjenjuje kod prejakog menstrualnog krvarenja, povraćanja krvi i krvavog kašlja. Djeluje protiv dijareje i pomaže kod hemeroida.

Koren koprive pomaže kod otežanog mokrenja zbog povećane prostate. Lektini i polisaharidi iz korena utječu na metabolizam hormona testosterona. Ekstrakt korena koprive inhibira enzimsku aktivnost u prostati, a inhibirajuće deluje i na vezivanje proteina na receptore.

Naučno je dokazano da može sniziti sadržaj šećera u krvi pa se često upotrebljava u čajnim mešavinama kod povišenog šećera. Velike količine vitamina A, mineralnih soli, biljnih hormona i enzima sekretina čini koprivu sjajnom za prolećne i jesenje kure čišćenja. Čaj pročišćuje krv pa je koristan kod kožnih bolesti, bubuljica i akni.

Veliku primenu ima i u kozmetičke svrhe, te se ekstrakt korena nalazi u proizvodima protiv otpadanja kose, a takođe potiče lučenje mleka u dojilja.

 Upotreba

List koprive koristi u modernoj fitoterapiji se za drenažu (čišćenje) bubrega, a koristi se infuz (čaj) lista tokom tri nedelje. Preporučuje se kao dodatna terapija kod oslabljenog organizma, anemije i čestih mokraćnih infekcija. Za infuz 3 - 5 grama suvog lista koprive prelije se sa 250 mL kipuće vode i ostavi se poklopljeno deset minuta. Infuz se priprema svež, a pije se tri puta na dan, najčešće nakon obroka tokom više meseci (do pola godine).

Koren koprive preporučuje se ne samo kod adenoma prostate, nego i kod akutnog ili kroničnog prostatitisa, zajedno s drugim načinima terapije, uz uroantiseptične biljke poput medvjetke (Arctostaphylos uva ursi) i protivupalnih biljaka poput zlatnice (Solidago virgaurea). Za čaj se 6 g suvog korijena doda u 300 mL ključale vode i kuva deset minuta. Skloni se s vatre i ostavi još 5 - 10 minuta te potom procedi. Pije se topao nakon obroka, tri puta na dan. Pije se oko tri mjeseca, uz redovine kontrole kod lekara specijalista. Kopriva se ne sme koristiti neprokuvana jer može oštetiti bubrege.