Sa dolaskom hladnijeg vremena prinudjeni smo da duže boravimo u zarvorenim prostorijama. Uneseti radost i mirise prirode u svoj dom ovim svećama koji možete vrlo lako sami naraviti, uz pomoć raznog aromatičnog ili začinskog bilja. Ovaj put koristimo cimet koji ima predivnu opuštajuću notu. Uživajte u aroma terapiji koja nam dolazi iz prirode.
Nikada nije suvišno reći da su čovek i priroda jedno, te da što više vremena provodite u prirodi i sa prirodom, kada god vam se za to ukaže prilika. Crpite nepresušnu energiju iz prirode i njenih darova učinite život zdravijim a sreća će neizostavno sa njim i doći. Na svu lepotu koju nam priroda nesebično daruje, zaista nemožete ostati ravnodušni a bezplatni su... samo se okrenite oko sebe...
субота, 29. новембар 2014.
Bomba vitamina C
Cudesan napitak za povećanje imuniteta u hladnim danima.
Svi već znamo da je limun bogat vitaminom c, a šta je sa kivijem? Kada
je riječ o sadržaju vitamina C kivi je definitivno u top 5. Zbog visoke
koncentracije vitamina C odličan je za jačanje imuniteta, zatim u borbi
sa raznim vrstama infekcija, ima potencijal da spriječi i izliječi
oboljenja disajnih puteva koja su srodna astmi. Kivi je poznat i po tome
što ima veći sadržaj kalijuma od banana. Kalijum je dobar za zdravlje
krvnih sudova, a samim tim i kontrolu krvnog pritiska i zaštitu srca.
Zbog visokog sadržaja vlakana pomaže u regulisanju probave i stolice, te
spriječava najezdu problema probavnog trakta, od zatvora do raka
debelog crijeva. Vlakna ga klasifikuju kao prirodni laksativ. Zbog
visokog sadržaja vlakana, pomaže u snižavanju holesterola i kontolisanju
dijabetesa. Kivi također sadrži visok procenat antioksidanata, kao što
su vitamini A, E i C.
Priprema - 5 minuta
Kuvanje - 5 minuta
Ukupno - 10 minuta
Broj porcija - 2 porcije
Sastojci:
- 4 dcl zelenog čaja
- 5-6 kivija
- 1 limun
- po želji 2-3 kašike meda
Način pripreme:
- Skuvajte zeleni čaj i ostavite da se ohladi.
- Kivi ogulite i u ohlađen čaj dodajte kivi, sok od jednog limuna.
- Po želji zasladite medom (poželjno je da se ovaj napitak pije bez dodatka bilo kakvih zasladjivača).
- Sve izmiksajte u blenderu.
Komorač za zdravlje i dobru liniju
Pored mnogih lekovitih svojstava pomaže i kod smanjenja i održavanja telesne težine.
Komorač (Lat. Foeniculum vulgare) je dvogodišnja gajena biljka sa debelim korenom (nalik crnom luku).
Potiče iz područja Sredozemlja (Grčka, Turska, Italija, južna Francuska). Uzgajali su ga još stari Grci i Rimljani zbog njegovih lekovitih svojstava. Naročito je bio popularan kod rimskih dama, koje su ga grickale radi njegovog diuretičkog svojstva i topljenja masnog tkiva oko struka.
Ratnici su koristili komorač da bi sačuvali dobro zdravlje i snagu.
Divlji komorač je nešto drugačijeg izgleda i ima gorak ukus.
Aromatično seme gajenog komorača slatkastog je ukusa i veoma prijatnog mirisa i koristi se kao začin u proizvodnji sireva, hleba i peciva (umesto kima), likera, konditorskih proizvoda, nekih biljnih rakija i aperitiva, bombona i žvakaćih guma.. Sadrži čak oko 6% eteričnih ulja (anetol, fenhon i terpen).
Osim kao začin, komorač se koristi i u svežem stanju u mediteranskoj kuhinji: sveži koren je zdrava hrana koja utiče na regulisanje stolice, crevne flore, rad bubrega... Koristi se u čorbama, jelima s mesom, varivima, sosovima... Njegovi listovi se dodaju salatama, sosovima, jelima od ribe.
Komorač je odličan izvor kalijuma, mangana i vitamina C.
Lekovitost:
* pomaže kod smanjenja i održavanja telesne težine
* otklanja opstipaciju i reguliše probavu
* pomaže kod crevnih poremećaja
* smanjuje nivo holesterola i masti u krvi tj. stimuliše rad jetre i pankreasa
* izbacuje vodu iz tela i odstranjuje otrove iz organizma
* pojačava rad ćelija i jača imunitet;
* utiče pozitivno na nervni sistem i dobro raspoloženje
* deluje smirujuće i opuštajuće jer sadrži antispazmatičko ulje koje ublažava kolike (grčeve), pa se daje kao čaj bebama i maloj deci.
Komorač (Lat. Foeniculum vulgare) je dvogodišnja gajena biljka sa debelim korenom (nalik crnom luku).
Potiče iz područja Sredozemlja (Grčka, Turska, Italija, južna Francuska). Uzgajali su ga još stari Grci i Rimljani zbog njegovih lekovitih svojstava. Naročito je bio popularan kod rimskih dama, koje su ga grickale radi njegovog diuretičkog svojstva i topljenja masnog tkiva oko struka.
Ratnici su koristili komorač da bi sačuvali dobro zdravlje i snagu.
Divlji komorač je nešto drugačijeg izgleda i ima gorak ukus.
Aromatično seme gajenog komorača slatkastog je ukusa i veoma prijatnog mirisa i koristi se kao začin u proizvodnji sireva, hleba i peciva (umesto kima), likera, konditorskih proizvoda, nekih biljnih rakija i aperitiva, bombona i žvakaćih guma.. Sadrži čak oko 6% eteričnih ulja (anetol, fenhon i terpen).
Osim kao začin, komorač se koristi i u svežem stanju u mediteranskoj kuhinji: sveži koren je zdrava hrana koja utiče na regulisanje stolice, crevne flore, rad bubrega... Koristi se u čorbama, jelima s mesom, varivima, sosovima... Njegovi listovi se dodaju salatama, sosovima, jelima od ribe.
Komorač je odličan izvor kalijuma, mangana i vitamina C.
Lekovitost:
* pomaže kod smanjenja i održavanja telesne težine
* otklanja opstipaciju i reguliše probavu
* pomaže kod crevnih poremećaja
* smanjuje nivo holesterola i masti u krvi tj. stimuliše rad jetre i pankreasa
* izbacuje vodu iz tela i odstranjuje otrove iz organizma
* pojačava rad ćelija i jača imunitet;
* utiče pozitivno na nervni sistem i dobro raspoloženje
* deluje smirujuće i opuštajuće jer sadrži antispazmatičko ulje koje ublažava kolike (grčeve), pa se daje kao čaj bebama i maloj deci.
Bosiljak - delotvoran i božanski moćan
Lekovita priroda - bosiljak se koristi protiv kašlja, bubrežnih
bolesti, glavobolje i depresije, kod prehlada, upale ušiju i bubne opne,
ali i kao okrepljujuće sredstvo.
Grmoliki bosiljak (Ocimum basilicum) karakterističnog mirisa,
predstavlja začinsku, lekovitu i "svetu" biljku, koja u mnogim
religijama ima posebnu važnost. Poreklom je iz Indije, a u Evropu su je u
12. veku doneli monasi. Pravoslavna crkva, hinduisti i mnogi drugi
narodi, bosiljku pripisuju božansku moć. Postoji verovanje da se na
krštenju nikad niko ne prehladi, bez obzira na doba godine, jer ova
biljka poseduje snažno antizapaljensko dejstvo.
Zapisi pokazuju da su za nju znali još u drevnom Egiptu. Reč bosiljak dolazi od grčke reči bazilikon što znači kraljevski ili poštovanje starih kultura prema njegovom postojanju. Rimljani su ga poistovećivali sa ljubavlju i odanošću, i verovali su da će muškarac zauvek voleti ženu od koje dobije grančicu bosiljka, dok su ga u Indiji negovali kao simbol dobrodošlice.
Kao začin bosiljak daje ukus jelima, poboljšava varenje teške hrane i čuva je od kvarenja. Kulinari ga preporučuju kao dodatak jelima od krompira, kukuruza, karfiola i plavog patlidžana. U mediteranskoj kuhinji predstavlja sastavni deo sosova i preliva za jela sa testeninom. Sušeni bosiljak ima jači ukus od svežeg, pa ga treba dodavati u variva i razna druga jela od povrća, kao što je grašak i pasulj, ali i u salate i namaze.
Zapisi pokazuju da su za nju znali još u drevnom Egiptu. Reč bosiljak dolazi od grčke reči bazilikon što znači kraljevski ili poštovanje starih kultura prema njegovom postojanju. Rimljani su ga poistovećivali sa ljubavlju i odanošću, i verovali su da će muškarac zauvek voleti ženu od koje dobije grančicu bosiljka, dok su ga u Indiji negovali kao simbol dobrodošlice.
Kao začin bosiljak daje ukus jelima, poboljšava varenje teške hrane i čuva je od kvarenja. Kulinari ga preporučuju kao dodatak jelima od krompira, kukuruza, karfiola i plavog patlidžana. U mediteranskoj kuhinji predstavlja sastavni deo sosova i preliva za jela sa testeninom. Sušeni bosiljak ima jači ukus od svežeg, pa ga treba dodavati u variva i razna druga jela od povrća, kao što je grašak i pasulj, ali i u salate i namaze.
Snažan antioksidans
Bosiljak ima snažna antioksidansna svojstva, koja štite organizam od oštećenja nastalih delovanjem slobodnih radikala. Istovremeno, sprečavaju starenje ćelija i nastanak pojedinih vrsta karcinoma. Beta-karoten koji se u organizmu pretvara u vitamin A predstavlja jedan od ključnih antioksidanasa, jer sprečava oksidaciju holesterola u krvotoku, štiteći na taj način srce i krvne sudove. Bosiljak jača i srčani mišić, delujući preventivno protiv nastanka infarkta.
Bosiljak ima snažna antioksidansna svojstva, koja štite organizam od oštećenja nastalih delovanjem slobodnih radikala. Istovremeno, sprečavaju starenje ćelija i nastanak pojedinih vrsta karcinoma. Beta-karoten koji se u organizmu pretvara u vitamin A predstavlja jedan od ključnih antioksidanasa, jer sprečava oksidaciju holesterola u krvotoku, štiteći na taj način srce i krvne sudove. Bosiljak jača i srčani mišić, delujući preventivno protiv nastanka infarkta.
Tradicionalna medicina takođe ceni lekovita svojstva bosiljka. Koristi
se protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresije, a u vidu
čaja za ublažavanje menstrualnih tegoba. Sok od lišća koristi se protiv
prehlada, upale ušiju i bubne opne, ali i kao okrepljujuće sredstvo.
Delotvoran je i kod upala mokraćnih puteva, za uklanjanje nesanice i
ublažavanje nervoze, podsticanje apetita.
Čaj od bosiljka svakako bi trebalo da piju dojilje, jer pospešuje stvaranje mleka. Sprema se tako što se listovi osušene biljke preliju ključalom vodom i ostave da odstoje deset minuta. Ovaj napitak može da se pije svaki dan, ali posle osam dana trebalo bi napraviti dvonedeljnu pauzu.
Istraživanja zvanične medicine pokazala su da se svežim bosiljkom uspešno leče bolni otečeni zglobovi, a pre svega oni zahvaćeni artritisom. Stručnjaci tvrde da listovi ove biljke slično deluju kao diklofenak tablete. Eugenol koji bosiljku daje prepoznatljivu aromu, a ima ga najviše u azijskoj vrsti, ključni je sastojak koji deluje protivupalno.
Zbog sedativnog dejstva, jedino se ne preporučuje trudnicama u početku trudnoće, kao ni bebama mlađim od šest meseci.
Čaj od bosiljka svakako bi trebalo da piju dojilje, jer pospešuje stvaranje mleka. Sprema se tako što se listovi osušene biljke preliju ključalom vodom i ostave da odstoje deset minuta. Ovaj napitak može da se pije svaki dan, ali posle osam dana trebalo bi napraviti dvonedeljnu pauzu.
Istraživanja zvanične medicine pokazala su da se svežim bosiljkom uspešno leče bolni otečeni zglobovi, a pre svega oni zahvaćeni artritisom. Stručnjaci tvrde da listovi ove biljke slično deluju kao diklofenak tablete. Eugenol koji bosiljku daje prepoznatljivu aromu, a ima ga najviše u azijskoj vrsti, ključni je sastojak koji deluje protivupalno.
Zbog sedativnog dejstva, jedino se ne preporučuje trudnicama u početku trudnoće, kao ni bebama mlađim od šest meseci.
Eterično ulje
Slatkasto aromatični listovi bosiljka sadrže zavidne količine eteričnog ulja, tanin saponine i gorke materije. U eteričnom ulju ima estragola, linalola, cineola i drugih antiseptičkih sastojaka koji unuštavaju štetne bakterije u hrani, sprečavajući njihovo razmnožavanje. Zbog ovakvih osobina eterično ulje bosiljka predstavlja izuzetan prirodni konzervans, a koristi se i u farmaceutskoj industriji.
Slatkasto aromatični listovi bosiljka sadrže zavidne količine eteričnog ulja, tanin saponine i gorke materije. U eteričnom ulju ima estragola, linalola, cineola i drugih antiseptičkih sastojaka koji unuštavaju štetne bakterije u hrani, sprečavajući njihovo razmnožavanje. Zbog ovakvih osobina eterično ulje bosiljka predstavlja izuzetan prirodni konzervans, a koristi se i u farmaceutskoj industriji.
ZOVA - neobični doktor
Zova
je biljka sa jakim terapeutskim delovanjem koja se može koristiti za
lečenje i prevenciju mnogih bolesti. Mnoge legende se vežu za zovu,
poput one da se Juda obesio o njeno drvo.
Zova
raste kao grm ili drvo visoko tri do 10 metara. Na donjem delu stabla
kora je svetlosmeđa, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo
izbrazdana i bradavičasta.
Cvetovi su skupljeni u pljosnati paštitac, a boja im je bela do žućkasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobice, u početku zelene, zatim crveno-smeđe i naposletku sjajno-crne. Bobice su male i sočne. Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaje blaži. Ukus cvetova je gorkast i aromatičan. Sirove bobice (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni.
Zova raste na rubovima šuma i osunčanim šumskim krčevinama, te na zapuštenim mestima i u blizini naselja.
Lekoviti deo biljke su mladi izboji i mladi listovi koji se sabiru u proleće. Cvetovi se beru u vreme cvatnje, plodovi nakon dozrevanja, a kora od februara do novembra. Čaj od listova i mladica zove koristi se za pospešivanje izlučivanja mokraće, nakupljene tečnosti u telu, za lečenje šećerne bolesti kao i za čišćenje i poboljšanje krvi.
Cvetovi su skupljeni u pljosnati paštitac, a boja im je bela do žućkasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobice, u početku zelene, zatim crveno-smeđe i naposletku sjajno-crne. Bobice su male i sočne. Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaje blaži. Ukus cvetova je gorkast i aromatičan. Sirove bobice (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni.
Zova raste na rubovima šuma i osunčanim šumskim krčevinama, te na zapuštenim mestima i u blizini naselja.
Lekoviti deo biljke su mladi izboji i mladi listovi koji se sabiru u proleće. Cvetovi se beru u vreme cvatnje, plodovi nakon dozrevanja, a kora od februara do novembra. Čaj od listova i mladica zove koristi se za pospešivanje izlučivanja mokraće, nakupljene tečnosti u telu, za lečenje šećerne bolesti kao i za čišćenje i poboljšanje krvi.
Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje čaja kojim se odstranjuju poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leči vodena bolest, te tvrdu stolicu.
Kod zove su korisni i cvet, i kora, i plod, i list, i koren. Neka u vašoj kući uvek bude zove.
Čaj od njenih cvetova pomoći će da se preznojite ukoliko imate bilo koji oblik prehlade ili gripa. Na ovaj način znatno ćete olakšati bolest.
Zova ublažava bolesti tako što pospešuje mokrenje i olakšava ga. Čajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane količine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašičica za jednu šolju. U toku dana sme se popiti samo jedna šoljica - maksimalno dve - i to u većim razmacima, gutljaj po gutljaj.
Zreli plodovi zove su također vrlo korisni. Ove bobice, kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego ijedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveži, jer su otrovni (zbog velike količine kristala kalcijum-oksalata), plodovi zove se kuvaju kao kompot ili kao džem. Zahvaljujući udelu B vitamina, jačaju nerve.
Ali one su i bogate vitaminom C i jačaju nas protiv stresa i prehlade. Osim toga imaju veliki udeo selena, elementa u tragovima, koji je važan za imunitet.
Ove bioaktivne supstance se nalaze u tamnoj boji i višestruko jačaju i disajne puteve. One rastvaraju šlajm, ublažavaju bol i poboljšavaju sposobnost filtriranja bronhija. Preporučuje se pušačima koji se ne razdvajaju od cigarete da barem redovno piju sok od zove da bi ublažili kašalj. Boja zove je posebna grupa antocijana koji ublažava i reumatske tegobe. Od zovinih bobica se može kuhati i supa. Operite kilu bobica zove, kuvajte u litri vode sa četiri karanfila, dva štapa cimeta, 200 grama meda i sokom od limuna. Pustite da se krčka 35 minuta. Oljuštite šest jabuka, rasijecite na komade i kuvajte u supi dok ne omekšaju. Zatim od svega toga napravite pire, procijedite i još jednom prokuvajte.
KAJSIJA - za jak organizam
Bogate
hranljivim i lekovitim sastojcima, kajsije se obično prerađuju i
prodaju kao sušene, dok se u Srbiji najviše koriste za proizvodnju
sokova, džemova i kompota. Hranljiva vrednost i sastav ploda menja se
sušenjem ili termičkom obradom. Prilikom sušenja, koncentracija šećera i
kalorija se povećava, zbog čega se ne preporučuje dijabetičarima i
osobama sa povišenim nivoom holesterola.
Bogate
hranljivim i lekovitim sastojcima, kajsije se obično prerađuju i
prodaju kao sušene, dok se u Srbiji najviše koriste za proizvodnju
sokova, džemova i kompota. Hranljiva vrednost i sastav ploda menja se
sušenjem ili termičkom obradom. Prilikom sušenja, koncentracija šećera i
kalorija se povećava, zbog čega se ne preporučuje dijabetičarima i
osobama sa povišenim nivoom holesterola.
Nasuprot
tome, sveže kajsije sadrže dosta vode, ali malo kalorija, zbog čega se
posebno preporučuju gojaznim osobama. U jelovnih bi trebalo da se uvrste
i pri velikim vrućinama, kada je izraženo obilno znojenje, jer uspešno
nadoknađuju izgubljenu tečnost, kao i vitamine i minerale. Što se tiče
drugih korisnih sastojaka, u svežim kajsijama najzastupljenija je
limunska kiselina, a od vitamina najviše ima vitamina A, C, B kompleksa,
a naročito B17 kao i beta-karotena. U zavidnoj količini ima i kalijuma,
tanina i pojedinih terpena, koji daju prijatnu aromu.
Bogate
vitaminima i mineralima, kajsije jačaju odbranu organizma od
bakterijskih infekcija, podstiču obnovu oštećenih tkiva i razvoj zuba i
kostiju, korisne su za poboljšanje vida. Zbog izuzetne zastupljenosti
beta-karotena, kajsija ima blagotvorne efekte na srce, jer utiče na
snižavanje lošeg holesterola u krvi, kao i na neke druge bolesti.
Kajsije
su bogate i biljnim vlaknima koja podstiču rad organa za varenje.
Zahvaljujući celulozi i pektinima, imaju blago laksativno dejstvo, dok
uzete pre glavnog obroka stimulišu metabolizam. Zbog visokog sadržaja
gvožđa preporučuju se anemičnim osobama, radi povećanja hemoglobina.
BRUSNICA - prirodni antibiotik
U
narodnoj medicini, brusnica se koristi za lečenje urinarnih infekcija.
Izuzetno je važna za žene, jer čak 60 procenata dama makar jednom u
životu ima taj problem. Infekcije mokraćnih kanala su vrlo uporne, pa se
kod trećine pacijentkinja opet jave u godinu dana posle izlečenja. A
posebno su im sklone starije osobe, trudnice, žene u menopauzi i
postmenopauzi, oboleli od dijabetesa...
Naučna
istraživanja su pokazala da kondenzovani tanini u brusnicama sprečavaju
ulazak bakterija u urinarni trakt, bešiku i bubrege. A ako su već
dospele unutra, sok od brusnica sprečava njihovo lepljenje za zidove
urinarnog trakta, zbog čega ih urin lakše izbacuje iz organizma. Ono
zbog čega je brusnica postala pravi hit među evropskim potrošačima je
uspešno delovanje na najčešću i najnezgodniju bakteriju - ešerihiju
koli.
Za
brusnicu se tvrdi da je izuzetno efikasna i protiv bakterije
Helicobacter pylori, koja je u najvećem procentu kriva za pojavu čira na
želucu. Ali da bi se bakterija u potpunosti eliminisala treba
svakodnevno, više meseci, da se pije njen sok. Smanjuje i broj bakterija
u usnoj duplji, tako sprečava zubni plak i upalu desni. Dokazano je da
ima i antikancerogena svojstva, sastojci u njoj suzbijaju rast ćelija
raka i njihovo širenje u organizmu.
Kod
brusnice nije samo lekovit plod, već i list. U narodnoj medicini se
koristi za podizanje imuniteta. Kašičica izmrvljenog suvog lista (ili
filter pakovanje) prelije se sa 2 dl vrele vode, poklopi i ostavi da
odstoji pet do deset minuta. Procedi se i pije odmah, dok je svež.
петак, 28. новембар 2014.
Post i Zdravlje
Благословен
почетак Божићног поста, да у миру и радости, покајању и љубави проведемо Божићни пост! †††
Post je verska odluka koja se odnosi na isključenje pojedinih
namirnica iz jelovnika na određeno vreme. Dijetetski udžbenici ističu da
većina religija zagovara povremeni post i da je post, u suštini,
potpuno na liniji modernih naučnih saznanja vezanih za zdravu ishranu.
- Bitno je da imate na umu da, iako post traje od četiri do šest
nedelja, što zavisi o kojem je postu reč, svako treba da posti samo
onoliko koliko može - objašnjava dr Branka Mirković, nutricionista.
UZDRŽAVANJE
Savremeni nutricionisti zagovaraju povremeno kontrolisano gladovanje
pošto olakšava organizam i podstiče eliminaciju štetnih materija. Post
je zdrav i zato što podrazumeva smanjen unos hrane jer je osnovna
preporuka za vreme obroka skromna količina hrane.
Smanjen unos holesterola
Post isključuje iz jelovnika namirnice životinjskog porekla i veći deo
animalnih proizvoda koji su glavni izvor belančevina. Tradicionalni
posni jelovnici zdravi su i zato što podrazumevaju smanjeni unos
zasićenih masnoća koje su opet povezane s nastankom holesterola opasnog
zbog toga što izaziva taloženje na zidovima krvnih sudova. Upravo zbog
toga ovakva ishrana smanjuje rizik od nastanka lošeg holesterola.
PREDNOSTI
Moderni dijetetičari priznaju velike prednosti jela koja se spremaju i
konzumiraju u dane posta. Posni režim ishrane blagotvoran je za
organizam, pogotovu ako se ne zanemare neki važni principi pravilne
ishrane kao što su raznovrsnost i redovnost obroka.
Japanska terapija vodom- izlečenje mnogih bolesti
U Japanu je danas postalo popularno piti vodu nakon buđenja.
Korist ove terapije potvrdili su i mnogobrojni testovi. Dokazano je
da je većina bolesti uzrokovana nedostatkom vode u organizmu. Voda je
univerzalni rastvarač i glavna komponenta metabolizma: svi minerali i
mikroelementi rastvoreni u vodi apsorbuju se u krvotok i prodiru od
ćelije do ćelije. Kod nedostatka vode javljaju se problemi sa
metabolizmom, što dovodi do različitih oboljenja.
Japansko medicinsko društvo je priznalo ovu terapiju uspešnom u
lečenju hroničnih, teških oboljenja, ali i bolesti modernog doba. Sa
100%-tnom sigurnošću leče se sledeće bolesti: glavobolja, bolovi u telu, bolesti srca, artritis, epilepsija, gojaznost, opstipacija, astma, tuberkuloza, meningitis, bolesti bubrega i bešike, gastritis, dijareja, hemoroidi, bolesti očiju, materice, menstrualni poremećaji, ORL bolesti.
Terapija vodom. Način lečenja.
– Ujutro, čim se probudite, pre nego što operete zube, popijte 4 čaše mlake vode od 160 ml.
– Operite zube, umijte se, ali ništa nemojte jesti i piti u roku 45 minuta.
– Nakon 45 minuta možete doručkovati
– U roku od 2 sata posle doručka, ručka i večere ne konzumirajte nikakvu hranu niti vodu.
Stariji ljudi, ljudi sa oslabljenim imunitetom, ili oni koji ne mogu
odjednom popiti 4 čaše vode, mogu početi sa manjom količinom vode i
postepeno je povećavati na 4 čaše.
Japansko medicinsko drustvo tvrdi da ovaj tretman lečenja isceljuje organizam i promoviše zdrav način života i preporučuje da terapija vodom postane naša svakodnevnica. Oni kažu: „Pijte vodu na prazan stomak i osetićete prve rezultate već nakon 7 dana. Ostajte zdravi i aktivni“. To je sva poenta.
Japansko medicinsko drustvo tvrdi da ovaj tretman lečenja isceljuje organizam i promoviše zdrav način života i preporučuje da terapija vodom postane naša svakodnevnica. Oni kažu: „Pijte vodu na prazan stomak i osetićete prve rezultate već nakon 7 dana. Ostajte zdravi i aktivni“. To je sva poenta.
Inače, preporučena količina unosa vode u toku dana je 30 ml na kilogram težine.
Ova japanska metoda lečenja nema neželjenih efekata, ali na početku tretmana možda ćete češće imati potrebu da idete u toalet.
Savet plus - Svi znamo koliko je
prijatno popiti času hladne vode nakon toplog obroka. Ali, hladna voda
čini masnu hranu koju konzumirate tvrdom, što usporava varenje hrane u
želucu. Ovaj „talog“ započinje reakciju sa želudačnom kiselinom, raspada
se i apsorbuje u crevima brže nego čvrsta hrana. To zatrpava creva, te
veoma brzo dovodi do povećanja telesne težine, a posle i drugih
ozbiljnih oboljenja, čak i raka. Ako ne možete bez vode, posle obroka je
najbolje popiti čašu tople vode.
Namirnice za vitkost!!!
Lisnato povrće, integralne žitarice, jogurt, bobičasto i koštunjavo voće, najbolji su prijatelji vašeg zdravlja i vitke linije!
LISNATO povrće, integralne
žitarice, jogurt, bobičasto i koštunjavo voće, najbolji su prijatelji
vašeg zdravlja i vitke linije. Zato bi te namirnice obavezno trebalo da
se nađu na jelovniku svake žene, preporučuju britanski stručnjaci.
* Zeleno lisnato povrće
Spanać,
kelj, zelena salata, kupus, brokoli, blitva, praziluk, sadrže hlorofil
koji eliminiše štetne materije iz organizma. Ovo povrće jača imunitet i
štiti vid, a jedite ga sveže ili kuvano na pari, jer se tako najbolje
čuvaju hranljive materije.
* Žitarice od celog zrna
Sadrže
dva puta više vlakana nego zrno koje je tehnološki obrađeno. Zato bi
trebalo da jedete integralnu testeninu i pirinač, a dan možete da
započnete s tostom od kukuruznog hleba ili kornflejksom, pahuljicama od
celog zrna ovsa, raži, ječma, heljde, pirinča.
* Jogurt
Odličan
izvor vitamina, proteina i kalcijuma, a sadrži i zdrave bakterije koje
podstiču varenje i štite telo od bolesti. Dovoljno je da popijete tri do
četiri manja jogurta nedeljno, ali pažljivo pročitajte deklaraciju,
kako biste izbegli šećer.
* Bobičasto voće
Borovnice,
maline, kupine, ribizle bogate su vlaknima zbog čega su odličan
saveznik u regulaciji telesne težine. Sadrže i antioksidanse, pa
usporavaju proces starenja i pomažu u borbi protiv štetnog uticaja sunca
na kožu.
* Koštunjavo voće
Odlična
zamena za gotove „grickalice“ koje su pune šećera, soli i aditiva.
Bademi, orasi, lešnici, pistaći, kikiriki, izvor su nezasićenih masti,
vitamina B i E i važni su borci protiv bolesti srca. Ipak, pazite da ne
preterate, dovoljno je da tokom nedelje pojedete 15 do 20 badema.
Namirnice za energiju!!!!
Pravilan izbor namirnica može da vam pomogne da pobedite jesenji umor i da se osećate mnogo bolje!!!
AKO ste umorni i osećate se iscrpljeno, moguće je da vam nedostaju kalijum, magnezijum i gvožđe. Pravilan izbor namirnica može da vam pomogne da pobedite jesenji umor i da se osećate mnogo bolje.
SPANAĆ I SEMENKE BUNDEVE
Magnezijum iz ovog povrća podiže nivo energije, opušta mišiće i poboljšava san. Ako ga ne unosite u dovoljnoj količini hranom, posledica može da bude hroničan umor. Preporučen dnevni unos za žene je od 310 do 320 mg, a za muškarce od 400 do 420 mg.
CRVENO MESO
Zbog nedostatka gvožđa možete da se osećate iscrpljeno i umorno, a često se javlja i anemija. Osim u crvenom mesu, gvožđa ima i u mahunarkama i lisnatom povrću, koje treba da kombinujete sa namirnicama bogatim vitaminom C jer on poboljšava apsorpciju ovog minerala. Preporučen dnevni unos je osam miligrama.
CITRUSI
Pomorandža i limun su namirnice bogate vitaminom C, čiji se nedostatak povezuje s umorom. Najbolje je da ih jedete sveže jer se kuvanjem gubi 25 posto vitamina C. Preporučen dnevni unos je 75 mg za žene, odnosno 90 mg za muškarce.
ŠARGAREPA I SLATKI KROMPIR
Beta karoten kojim obiluju šargarepa, spanać i slatki krompir podiže nivo energije, jača imunitet i sprečava infekcije. Ovo povrće treba da jedete sveže ili kuvano na pari, jer se kuvanjem u vodi gube vitamini.
ŽITARICE OD CELOG ZRNA
Ugljeni hidrati su odličan izvor energije, ali samo oni složeni, neprerađeni. Prosti brzo podižu, ali i spuštaju nivo šećera u krvi, a posledica je umor. Žitarice od celog zrna, najbolji izvor složenih ugljenih hidrata, treba da budu na vašem jelovniku najmanje tri puta nedeljno, najbolje za doručak, zato što je nivo energije najniži ujutro. Obiluju vitaminom B koji pomaže u bržoj razgradnji ugljenih hidrata.
BANANE I BUNDEVE
Nedostatak kalijuma izaziva iscrpljenost i bol u mišićima. Takođe, što je niži nivo kalijuma u organizmu, telo teže apsorbuje kalcijum, što slabi kosti. Odličan izvor kalijuma su avokado, spanać, bundeva i banane. Preporučen dnevni unos je 4.700 mg.
AKO ste umorni i osećate se iscrpljeno, moguće je da vam nedostaju kalijum, magnezijum i gvožđe. Pravilan izbor namirnica može da vam pomogne da pobedite jesenji umor i da se osećate mnogo bolje.
SPANAĆ I SEMENKE BUNDEVE
Magnezijum iz ovog povrća podiže nivo energije, opušta mišiće i poboljšava san. Ako ga ne unosite u dovoljnoj količini hranom, posledica može da bude hroničan umor. Preporučen dnevni unos za žene je od 310 do 320 mg, a za muškarce od 400 do 420 mg.
CRVENO MESO
Zbog nedostatka gvožđa možete da se osećate iscrpljeno i umorno, a često se javlja i anemija. Osim u crvenom mesu, gvožđa ima i u mahunarkama i lisnatom povrću, koje treba da kombinujete sa namirnicama bogatim vitaminom C jer on poboljšava apsorpciju ovog minerala. Preporučen dnevni unos je osam miligrama.
CITRUSI
Pomorandža i limun su namirnice bogate vitaminom C, čiji se nedostatak povezuje s umorom. Najbolje je da ih jedete sveže jer se kuvanjem gubi 25 posto vitamina C. Preporučen dnevni unos je 75 mg za žene, odnosno 90 mg za muškarce.
ŠARGAREPA I SLATKI KROMPIR
Beta karoten kojim obiluju šargarepa, spanać i slatki krompir podiže nivo energije, jača imunitet i sprečava infekcije. Ovo povrće treba da jedete sveže ili kuvano na pari, jer se kuvanjem u vodi gube vitamini.
ŽITARICE OD CELOG ZRNA
Ugljeni hidrati su odličan izvor energije, ali samo oni složeni, neprerađeni. Prosti brzo podižu, ali i spuštaju nivo šećera u krvi, a posledica je umor. Žitarice od celog zrna, najbolji izvor složenih ugljenih hidrata, treba da budu na vašem jelovniku najmanje tri puta nedeljno, najbolje za doručak, zato što je nivo energije najniži ujutro. Obiluju vitaminom B koji pomaže u bržoj razgradnji ugljenih hidrata.
BANANE I BUNDEVE
Nedostatak kalijuma izaziva iscrpljenost i bol u mišićima. Takođe, što je niži nivo kalijuma u organizmu, telo teže apsorbuje kalcijum, što slabi kosti. Odličan izvor kalijuma su avokado, spanać, bundeva i banane. Preporučen dnevni unos je 4.700 mg.
Kupina - borac protiv anemije
Lečenje biljem: Divlja kupina jača imunitet, snižava holesterol, štiti
jetru i čisti krv. Preporučuje se da se za poboljšanje krvne slike mesec
dana pije decilitar kupinovog vina dnevno.
Kada se krajem avgusta privede kraju branje krupnih
plodova pitome kupine, dobri poznavaoci lekovitog bilja kreću put brda u
potragu za sitnijim, gotovo crnim bobicama divlje kupine (Rubus
fruticosus). Sazrevaju na dugim trnovitim granama, a grmovi ove biljke
rastu pored puteva i potoka, na neobrađenom zemljištu i, najčešće, kao
živa ograda na osvetljenim mestima pored šuma. Ukusne bobice divlje
kupine, pre svega su bogat izvor vitamina C, a sadrže i bioflavonoide,
gvožđe, kalcijum, natrijum, etarsko ulje, tanine, pektin, šećere,
vitamine B grupe, biljna vlakna, kao i jabučnu i vinsku kiselinu.
Kada je o lekovitosti reč, moćan su
antioksidans, smanjuju stvaranje lošeg (LDL) holesterola, jačaju
imunitet, krepe organizam, pomažu očuvanju kolagena i blago pročišćavaju
creva. Pošto sadrži betaine, sok presnih divljih kupina podstiče
pravilan rad ćelija jetre i štiti je, dok istovremeno, povoljno deluje
na žučnu kesu i čisti žučne puteve. Kupinovo vino, bogato je vitaminima i
drugim mineralima i ima veliku hranljivu vrednost. Odavno je cenjen i
dokazan lek u borbi protiv malokrvnosti. Stručnjaci preporučuju da se za
poboljšanje krvne slike mesec dana pije decilitar kupinovog vina
dnevno, pola sata pre jela. Osim gvožđa, ono sadrži i mnogo vitamina C i
B, folnu kiselinu i pektin, pa poboljšava cirkulaciju, ubrzava rad
creva, reguliše krvni pritisak, jača imunitet i otpornost organizma,
pojačava apetit i pospešuje metabolizam.
Lekovite
osobine, takođe, ima i koren kupine izvađen u jesen. Biraju se delovi
koji su dublje u zemlji, dobro se operu i odmah upotrebljavaju za
pripremanje lekovitih preparata. Travari nikako ne preporučuju da se
izvađeno korenje suši i čuva, jer gubi lekovitost. I ono, takođe, deluje
protiv anemije i na površinsko skupljanje tkiva pa se koristi za
lečenje zapaljenja kože i sluzokože. Zato se u narodnoj medicini, čajevi
i preparati korena kupine upotrebljavaju u slučaju upale krajnika, za
grgljanje i ispiranje. Osim toga, koren kupine skuvan u vinskom sirćetu
leči upalu desni i stari je narodni lek protiv parodontoze. Žene
odavnina ovaj koren koriste i protiv neurednih menstruacija.
RECEPTI:
Kupinovo vino
- 5 kg kupina
- 1,5 kg šećera
Očišćene kupine stavite u veću, dublju posudu, dobro izgnječite, dodajte šećer, promešajte, prekrijte gazom i stavite na hladno i tamno mesto. Zbog vrenja koje sledi preporučljivo je da smese ima samo do tri četvrtine dubine posude. Posle sedam do 10 dana, šupljom kašikom, odstranite kom sa površine, vino procedite kroz gazu i vratite u posudu. Potom, posle sedam dana pažljivo procedite vino kroz gusto platno ili trostruku gazu, pretočite u litarske staklene flaše i povežite gazom (nikako ne stavljajte čep da boca ne bi pukla). Vino čuvajte na hladnom mestu, posle 30 dana zatvoriti pampurima i uzimajte po potrebi.
Za uredan ciklus
- 3 šake iseckanog korena kupine
- litar crvenog vina
Koren dodajte u vino i kuvajte na tihoj vatri dok ne uvri polovina vina. Ohlađeno procedite, tečnost naspite u staklene flaše i popijte tri puta dnevno po čašicu.
Protiv malokrvnosti
- 5 korenova kupine
- 5 l vode
- kilogram meda
Korenje prelijte vodom, zagrevajte na tihoj vatri, kad proključa kuvajte 15 minuta i sklonite s vatre. Posle pola sata procedite, dodajte med, promešajte, stavite u flaše ili tegle i uzimajte više puta dnevno po tri-četiri kašike.
Nikotin nikad opasniji!!!
Cigarete se teško ostavljaju jer izazivaju jednu od najjačih zavisnosti.
Pacijenti imaju takve krize u savetovališta dolaze uplakani.
NIKOTIN se na listi supstanci koje izazivaju zavisnost nalazi odmah
ispod heroina. To u velikoj meri objašnjava zašto je danas veoma teško
ostaviti pušenje. Iako u duvanskom dimu ima više od 7.500 supstanci,
koje sa svakim udahom završavaju u plućima pušača, među njima je nikotin
ubedljivo najopasniji.
- Nikotin u cigaretama danas je mnogo "ubojitiji" u odnosu na
onaj koji je korišćen pre dvadesetak godina - kaže za "Novosti" dr Ika
Pešić, šef kabineta za prevenciju i odvikavanje od pušenja Klinike za
pulmologiju Kliničkog centra Srbije. - U duvan se dodaju mnoge
hemikalije kako bi ubrzale delovanje nikotina, osnažile njegovo
učvršćivanje i stvaranje zavisnosti. Dolaze nam pacijenti koji
pokušavajući da ostave pušenje imaju tako snažne krize da su uplakani.
Duvan
stvara jaku fiziološku zavisnost, jer nikotin proizvodi receptore u
mozgu koji posle halapljivo traže da se "nahrane" nikotinom, dodaje dr
Pešić. U Klinici za pulmologiju godinama primenjuju program za
odvikavanje zasnovan na zdravstveno odobrenim metodama, koje su kroz
praksu potvrđene kao korisne za odvikavanje i nisu štetne.
- Sa
onima koji reše da ostave cigarete radimo bihevioralni program, jer je
cilj da se promeni ponašanje koje "diktira" cigareta - pojašnjava dr
Pešić. - Pušenje pasivizuje ljude, svaka cigareta je prilika da se
sedne. Pušači su poznati po tome da preskaču obroke, naročito doručak, i
piju veoma malo vode. Uočeno je da posle ostavljanja cigareta, ljudi
značajno poboljšavaju kvalitet života jer u velikoj meri pojačavaju
fizičku aktivnost, unose mnogo više tečnosti, ali i zdravije jedu.
Zato su svi strahovi, koje pušači imaju u vezi sa ostavljanjem
cigareta, neosnovani, pa i onaj da će se - ugojiti. Dr Ika Pešić kaže da
i medikamenti, koji se koriste tokom odvikavanja od pušenja, između
ostalog, sprečavaju da dođe do povećanja telesne težine. Ovi lekovi,
iako u velikoj meri olakšavaju proces odvikavanja od zavisnosti od
duvana, ipak nisu pogodni za sve pušače.
"Citizin" na primer,
može da koristi veliki broj pušača, ali oni koji piju terapiju za
tuberkulozu, teški psihijatrijski bolesnici, ne smeju da uzimaju ovaj
lek, a insulin zavisni dijabetičari samo uz odobrenje svog lekara.
"Citizin" se najčešće koristi oko mesec dana, a dugogodišnji hronični
pušači i teški zavisnici po potrebi mogu i dva meseca. Na tržištu je
dostupan i lek "bupropion", ali je zbog cene manje dostupan, jer ovi
lekovi nisu na teret Fonda za zdravstveno osiguranje. Dr Pešić navodi da
supstituciona terapija pomaže, naročito kada se kombinuju flasteri i
žvake.
- Intenzivni period odvikavanja traje do tri meseca, a tek
posle godinu dana apstinencije možemo reći da je neko prestao da puši -
dodaje dr Pešić.
Osim metode koja se primenjuje u zdravstvenim
ustanovama, tržište je preplavljeno raznim sredstvima koja obećavaju
lako ostavljanje cigareta. Ali, kako navodi dr Pešić, nijedna od tih
metoda zasad nije uvršćena u zvanične od strane Svetske zdravstvene
organizacije, niti je naučno dokazano da je korisna. Najbliža tome je
akupunktura, za koju su neka istraživanja pokazala da može da pomogne
pri ostavljanju duvana, ali opsežnija istraživanja i kliničke studije se
tek rade. Magneti i ostala pomoćna sredstva nisu se pokazali kao
štetni, ali ni - efikasni.
Susam - čuvar zdravlja i snažan afrodizijak
Ulje susama dobra je prevencija protiv stvaranja tromba i dugotrajnog
zatvora, smanjuje bolove kod reumatoidnog artritisa, a sanira i povrede,
akne, čireve, opekotine...
Omiljena namirnica orijentalnih i severnoafričkih naroda, susam
(Sesamum indicum), odavno se "odomaćila" i na našim prostorima i
koristi se na mnogo načina. Kod mnogih tradicionalnih jela, kolača,
slatkiša, namaza, hleba i peciva, susam predstavlja jedan od najvažnijih
sastojaka. A za njegovo lekovito dejstvo protiv ćelavosti, peruti,
zubobolje, zujanja u ušima, išijasa, poremećaja u dojenju... znali su
još stari Egipćani, Asirci, Vavilonci, Indusi i Kinezi.
Danas se susam najviše gaji u Kini, Indiji i Sudanu, jer
njegovo seme sadrži između 45 i 60 odsto kvalitetnog ulja koje se
koristi za kuvanje, spremanje salata i proizvodnju margarina. Susam je
visoka, jednogodišnja biljka sa mahunastim plodovima, a semenke su
izuzetno nutricionistički bogate i beru se zrele, a zatim suše. Seme
susama sadrži najveću koncentraciju fitosterola, sastojka po hemijskoj
strukturi nalik holesterolu. Fitosteroli imaju moć, ukoliko su dovoljno
prisutni u ishrani, da redukuju nivo holesterola u krvi, poboljšaju
imunitet i smanje rizik od nastanka pojedinih oblika karcinoma. Inače,
semenke predstavljaju jedan od najkorisnijih dodataka u ishrani, dok se
susamovo ulje smatra izuzetno kvalitetnim, pa se često koristi kao
zamena za maslinovo.
Ulje susama predstavlja dobru
prevenciju protiv stvaranja tromba, odnosno krvnog ugruška, ali i
protiv dugotrajnog zatvora i neredovne stolice. Preporučuje se i za
odstranjivanje crevnih parazita, čišćenja creva, kao i za lečenje
hemoroida praćenih bolovima i krvarenjem. U narodnoj medicini koriste ga
i za saniranje povreda, akni, čireva, bradavica, opekotina...
Susam
je izuzetno bogat gvožđem, pa je dovoljno uneti 50 grama ovog semena da
bi se zadovoljila dnevna potreba čoveka za ovim mineralom. Osim gvožđa,
u velikim količinama prisutan je i kalcijum, mangan, bakar, magnezijum i
selen. Od vitamina posebno mesto zauzima vitamin E, moćan antioksidans,
koji štiti ćelije od starenja, pojave tumora i srčanih bolesti.
Istovremeno, izvrstan je izvor i tiamina B1, piridoksina B6, niacina,
folne kiseline i riboflavina. Sezamin je još jedan sastojak, važan u
zaštiti jetre od oksidativnih oštećenja. Zajedno sa sezamolinom i
lignanom utiče na snižavanje holesterola i krvnog pritiska, a povećava
nivo vitamina E. Proteini i masne omega 6 kiseline su, takođe, važni
sastojci za očuvanje zdravlja.
Istraživanja su
pokazala da je susam delotvoran i protiv upala i bolova kod reumatoidnog
artritisa, kao i astmatičnih napada. Iako težak za osetljive stomake,
susam ipak povremeno treba konzumirati, jer je savršen čistač organa za
varenje. Naravno, prethodno mora malo termički da se obradi, odnosno da
se propeče ili proprži na tihoj vatri.
U zemljama u
kojima se gaji, susam ima reputaciju snažnog afrodizijaka. Na bazi ovog
začina pripremaju se napici za potenciju. Da bi se dobio napitak treba
pomešati seme susama i maka u istim količinama i u tu mešavinu dodati
manju količinu semena koprive, luka i šargarepe, kao i kašiku šećera. Sve sastojke samleti u prah i pomešati, a kašičicu smese rastvoriti u čaši vina i polako piti.
* Za osobe koje nemaju u organizmu dovoljno kalcijuma, susam je namirnica izbora. Dovoljno je jednu supenu kašiku ovog semena potopiti u 0,5 decilitra jogurta i ostaviti da prenoći. Ujutru
* Protiv opekotina - dve kašike susamovog semena potopljene u čaši vode staviti da ključa nekoliko minuta. Zatim sadržaj procediti i ostaviti da se ohladi. Vatom umočenom u hladan čaj i smesu treba prelaziti preko upaljenih mesta i opekotina više puta dnevn
Anđeo među biljkama - anđelika
Lekovita priroda: Po legendi, otkrio je sveti Arhangel Mihajlo za
lečenje kuge, pa je nazvana "arhangelika". Koren je dobar za varenje. Ne
preporučuje se tokom trudnoće i dojenja, dijabetičarima.
Zanimljiva biljka anđelika (Angelica archangelica), prisutna je u
narodnoj medicini dugo. Zbog aromatičnog ukusa korena, odavno je poznata
kao hrana, začin i lek. U vrtovima srednjevekovnih samostana uzgajana
je kao jedna od glavnih lekovitih biljaka, a pre svega kao sredstvo
protiv kuge. Po legendi, delotvornost u lečenju kuge koja je tada harala
Evropom, otkrio je sveti Arhangel Mihailo, po kome je nazvana
"arhangelika". Zahvaljujući njenom korenu, od "crne smrti" tada je
spaseno mnoštvo ljudi, pa je postala "anđeoska", a tek potom anđelika.
Znalo se i da smiruje duh i reguliše varenje, zbog čega je zauzimala
posebno mesto kod sveštenstva u izuzetno burnom srednjem veku.
Koren je najlekovitiji deo biljke, dobar za varenje jer ima
gorak ukus, koji sa eteričnim uljima stimuliše probavni sistem i
podstiče apetit. Preporučuje se i za oporavak od anoreksije i
malaksalosti. Koristi se i kod reume, bolesti jetre i žuči, kao i
menstrualnih tegoba.
Anđelika je i delotvoran ekspetorans, jer
podstiče izlučivanje sluzi iz disajnih organa. Sadrži ulja koja deluju
protivupalno i suzbijaju infekcije, pa pomaže kod bronhitisa i upale
pluća. S druge strane, jedinjenje osthol sprečava zgrušavanje krvi, zbog
čega se preporučuje za lečenje tromboze. Esencijalno ulje korena
anđelike sadrži retke sastojke, kao što su monoterpeni, felandreni,
kumarine- arhangelicin, umbeliferon i bergapten. Kumarini biljku čine
blagim sedativom i učvršćuju san, a smanjuju napetosti.
Čaj od
listova biljke takođe je delotvoran za želudac, čisti krv i bešiku,
ublažava nadimanje, grčeve i šuljeve. Pospešuje izlučivanje sokova za
varenje, pa se hrana bolje prerađuje. Za povećanje apetita uzima se na
prazan želudac, 15 minuta pre jela. Za poboljšavanje varenja, kada je
želudac izuzetno osetljiv, posle jela.
Preparati anđelike ne uzimaju se za vreme trudnoće i dojenja, ne
preporučuju dijabetičarima, kao ni za osobama koje u terapiji koriste
antikoagulanse (protiv zgrušavanja krvi). Duži boravak na suncu takođe
nije preporučljiv za one koji koriste ovu biljku. Zbog sastojka
fumarokumarina, ona je osetljiva na svetlost, pa može doći do pojave
osipa nalik alergiji.
EKSTRAKT, TINKTURA, ETERIČNO ULjE
U terapeutske svrhe koristi se kao tečni ekstrakt, tinktura, eterično ulje ili osušeni koren za čaj. Dnevno se uzima 1,5 do 3 g ekstrakta, a tinktura u dve do tri doze od 20 kapi razblaženih u malo vode, neposredno pre ili posle obroka.
Što se tiče eteričnog ulja, Nemci kao dobri poznavaoci narodne medicine, savetuju da se dnevno dva, tri puta uzme tri ili najviše četiri kapi. Čaj se pravi od jedne kašike suvog korena, koji se kuva deset minuta u 2 dl vode i pije dva puta dnevno, sveže napravljen, neposredno pre ili posle obroka.
EKSTRAKT, TINKTURA, ETERIČNO ULjE
U terapeutske svrhe koristi se kao tečni ekstrakt, tinktura, eterično ulje ili osušeni koren za čaj. Dnevno se uzima 1,5 do 3 g ekstrakta, a tinktura u dve do tri doze od 20 kapi razblaženih u malo vode, neposredno pre ili posle obroka.
Što se tiče eteričnog ulja, Nemci kao dobri poznavaoci narodne medicine, savetuju da se dnevno dva, tri puta uzme tri ili najviše četiri kapi. Čaj se pravi od jedne kašike suvog korena, koji se kuva deset minuta u 2 dl vode i pije dva puta dnevno, sveže napravljen, neposredno pre ili posle obroka.
Da li znate gde se krije najviše bakterija?!
Istraživanje je pokazalo da 89 odsto kuhinjskih krpa ima koliformne
bakterije, koje se inače nalaze u fekalijama, a bakteriju Ešerihiju koli
na 26,5 odsto peškira.
Naučnici ističu da su peškiri pod većim rizikom od opsade
bakterijama, jer se koriste da bi se njima brisale ruke i površine koje
su bile u kontaktu s proizvodima od sirovog mesa, piše Dejli mejl. Autor
istraživanja Čarls Gerba je rekao da se zaraza može raširiti s jedne
namirnice na drugu kada osoba obriše ruke peškirom ili krpom i zatim
zarazi druge namirnice ili prinese ruke ustima i sama sebe zarazi.
Takođe, korišćenjem istih peškira za brisanje ruku, mogu se raširiti bakterije i virusi i na druge članove porodice. Stručnjaci
kažu da je, na žalost, činjenica i da ponekad pranje u mašini za pranje
veša neće mnogo pomoći, jer su otkrivene neke bakterije koje su uspele
da "prežive" i centrifugu u mašini.
"Najbolji način zaštite jeste
da se ne koriste peškiri od pamuka tamo gde ih koristi više ljudi i gde
se bakterije i gljivice lako mogu da prenesu s jedne osobe na drugu",
kaže Gerba i dodaje da bi zato u javnim toaletima trebalo držati
papirnate peškire za brisanje ruku ili sušilice za ruke. Prema
njegovim rečima, kod kuće treba redovno prati peškire, a između
korišćenja treba paziti da se peškiri potpuno osuše jer će to sprečiti
razvoj mikroba. Što se tiče pranja, Gerb ističe da ih treba prati
barem jednom nedeljno i to na 90 stepeni Celzijusa, da treba koristiti
kvalitetan deterdžent koji ubija bakterije, dok za bele peškire kaže da
se može koristiti i izbeljivač. Gerb podseća da peškire za pranje
lica treba prati češće nego peškire za ruke jer oni mogu da sadrže
tragove šminke, losiona ili ulja.
Takođe, nedavno kanadsko
istraživanje je pokazalo da su u kuhinji najprljavije kuhinjske krpe, od
kojih su mnoge bile kontaminirane Ešerihijom koli. Stručnjaci zato ističu da kuhinjske krpe treba prati odvojeno od donjeg veša i to u vodi koja je toplija od 60 C.
U
tom smislu, važna su i pravila da krpu kojom se briše mokro povrće ili
voće treba odmah odvojite za pranje, a onom kojom se brišu ruke ne treba
brisati posuđe.
Пријавите се на:
Постови (Atom)