ZOVA - neobični doktor

 

Zova je biljka sa jakim terapeutskim delovanjem koja se može koristiti za lečenje i prevenciju mnogih bolesti. Mnoge legende se vežu za zovu, poput one da se Juda obesio o njeno drvo.  Zova raste kao grm ili drvo visoko tri do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlosmeđa, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. 
Cvetovi su skupljeni u pljosnati paštitac, a boja im je bela do žućkasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobice, u početku zelene, zatim crveno-smeđe i naposletku sjajno-crne. Bobice su male i sočne. Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaje blaži. Ukus cvetova je gorkast i aromatičan. Sirove bobice (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni.

Zova raste na rubovima šuma i osunčanim šumskim krčevinama, te na zapuštenim mestima i u blizini naselja.
Lekoviti deo biljke su mladi izboji i mladi listovi koji se sabiru u proleće. Cvetovi se beru u vreme cvatnje, plodovi nakon dozrevanja, a kora od februara do novembra. Čaj od listova i mladica zove koristi se za pospešivanje izlučivanja mokraće, nakupljene tečnosti u telu, za lečenje šećerne bolesti kao i za čišćenje i poboljšanje krvi. 

 

Čaj od cvetova zove koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripe, početne upale pluća, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i kod svih reumatičnih bolesti. 
Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje čaja kojim se odstranjuju poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leči vodena bolest, te tvrdu stolicu. 
Kod zove su korisni i cvet, i kora, i plod, i list, i koren. Neka u vašoj kući uvek bude zove. 
Čaj od njenih cvetova pomoći će da se preznojite ukoliko imate bilo koji oblik prehlade ili gripa. Na ovaj način znatno ćete olakšati bolest. 
 
Zova ublažava bolesti tako što pospešuje mokrenje i olakšava ga. Čajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane količine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašičica za jednu šolju. U toku dana sme se popiti samo jedna šoljica - maksimalno dve - i to u većim razmacima, gutljaj po gutljaj.

Zreli plodovi zove su također vrlo korisni. Ove bobice, kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego ijedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveži, jer su otrovni (zbog velike količine kristala kalcijum-oksalata), plodovi zove se kuvaju kao kompot ili kao džem. Zahvaljujući udelu B vitamina, jačaju nerve.
Ali one su i bogate vitaminom C i jačaju nas protiv stresa i prehlade. Osim toga imaju veliki udeo selena, elementa u tragovima, koji je važan za imunitet.
Ove bioaktivne supstance se nalaze u tamnoj boji i višestruko jačaju i disajne puteve. One rastvaraju šlajm, ublažavaju bol i poboljšavaju sposobnost filtriranja bronhija. Preporučuje se pušačima koji se ne razdvajaju od cigarete da barem redovno piju sok od zove da bi ublažili kašalj. Boja zove je posebna grupa antocijana koji ublažava i reumatske tegobe. Od zovinih bobica se može kuhati i supa. Operite kilu bobica zove, kuvajte u litri vode sa četiri karanfila, dva štapa cimeta, 200 grama meda i sokom od limuna. Pustite da se krčka 35 minuta. Oljuštite šest jabuka, rasijecite na komade i kuvajte u supi dok ne omekšaju. Zatim od svega toga napravite pire, procijedite i još jednom prokuvajte.